Ispod zemljanih piramida izvire Đavolja voda koja je, po hemijskom sastavu, pre svega izuzetnoj kiselosti i visokom sadržaju minerala, jedinstvena u našoj zemlji.
Đavolja varoš je zašticena kao spomenik prirode nacionalnog ranga na površini od oko 70 ha sa ciljem da se ova prirodna dragocenost sacuva i stavi u službu nauke, obrazovanja, turizma i drugih kulturnih potreba ljudi.
Kuršumlija -- Prirodni spomenik Đavolja varoš ušla u uži krug za izbor sedam svetskih cuda prirode koju organizuje jedna privatna agencija. Kako kažu u Turistickoj organizaciji Kuršumlije, od 170 najatraktivnijih prirodnih spomenika u svetu, Đavolja varoš je zauzela 135. mesto. Prema recima direktora te organizacije Radovana Tanaskovica, iz cele Evrope, od svih nominovanih spomenika, samo 32 predloga idu dalje, a iz Srbije samo Đavolja varoš.
"Mi smo veoma zadovoljni postignutim rezultatom, s obzirom na to koliko smo uložili u reklamu. Ovaj uspeh nas obavezuje da se još više angažujemo u propagiranju ove prirodne lepote", rekao je Tanaskovic.
Od izabranih 170 spomenika do kraja 2008. glasace se za 21 spomenik koji ce ici dalje, a glasanje ce se nastaviti 2009. godine za sedam svetskih cuda prirode. Đavolja varoš nedavno je predstavljena na Svetskom sajmu turizma u Londonu, a pocetkom sledece godine Kuršumlija ce prezentirati ovu turisticku atrakciju i na medunarodnom sajmu turizma u Ljubljani. Povodom nominacije za sedam svetskih cuda prirode, Đavolja varoš bice predstavljena i na mnogim medunarodnim sajmovima turizma širom sveta. Akciju za izbor sedam svetskih cuda prirode pokrenula je agencija Bernarda Vebera iz Švajcarske, a glasa se putem Interneta ovde .
Beše tu, nekada davno, jedan utvrdeni grad. Življahu tu i mladi i stariji, i žene i deca, življahu i radovahu se životu. Na nesrecu, citavim krajem tada vladaše okrutni aga, ciji zulum nikog ne poštedi. Da šuruje sa necastivima, odavno se znalo. Ali, šta sve može da ucini – nije se dalo ni naslutiti. Jednoga dana, kaže legenda, aga okupi silnu vojsku, razruši naselje, a sve njegove stanovnike pretvori u kamene kule. Prošli su vekovi, a ove duše zarobljene u kamenu još žive, rastu, pomeraju se i nestaju.
Ovo je samo jedno od brojnih predanja o Ðavoljoj varoši, retkom prirodnom fenomenu na Radan planini, u blizini Kuršumlije. Iako je nauka objasnila uzrok i nastanak zemljanih piramida, kada sve to pogledate izbliza, pomislite da tu, zaista, „neceg ima“.
Naime, kada planini pridete sa njene južne strane, parkirate automobil i uzanom šumskom stazom krenete uz Žuti potok ka Paklenoj jaruzi, gde izvire Ðavolja voda – mašta dobije krila. Sve što ste dotad culi ili procitali o cudnom mestu neobicnog imena, ustukne pred zaista neverovatnim prizorom. Ðavolja varoš je, zapravo, skup zemljanih piramida, kako ih nazivaju naucnici, ili kamenih glavutaka ili kula, kako ih zove narod. Ima ih više od dve stotine, visoke su od dva do petnaest metara, a široke od pola do tri metra. Nastale su erozijom zemljišta, a slicna pojava je zabeležena samo u Bašti bogova u Americi, mada se nešto slicno, ali znatno manjih dimenzija, može videti u Francuskoj i Belgiji. Kameni stubovi su nastali delovanjem erozije na zemljište sastavljeno od rastresitog, ali i cvrstog materijala. Pre više miliona godina celo podrucje je bilo središte snažnih vulkanskih aktivnosti, o cemu i danas svedoce raznobojne stene u zaledu stubova.
Naucnici, pak, tvrde da je pojava nastala relativno kasno i da su joj najviše doprineli ljudi. Naime, uništavajuci šumu, otvorili su put razornom delovanju vode, pri cemu su krupni komadi stena štitili dublje i mekše slojeve zemlje od udara kišnih kapi i spiranja vodom. Prakticno, kameni blokovi na vrhovima stubova služe kao kišobran, ali vodene bujice i dalje prolaze izmedu figura, spiraju zemlju i cine da vremenom postaju sve viši. I doista, stubovi rastu, pomeraju se, menjaju mesta i nestaju.
O svemu ovom se, ipak, u narodu mogu cuti razna verovanja i legende. Osim pomenute price o okrutnom agi, najcešca predanja se odnose na skamenjene svatove. Prica se da su, nekada davno, dve grupe svatova krenule da isprose istu devojku. Kada su se sreli i shvatili da su pošli „po istom poslu“, došlo je do zavade, a da se ne bi dogodilo vece zlo, nekakva sila ih okameni želeci da takvi ostanu narednih 99 godina. Valjda, da bi im se glave vremenom malo „ohladile“. Ali, izgleda da je priroda zaboravila na kažnjene svatove, svi rokovi su odavno prošli, a svecari se i danas mogu videti razdvojeni u dve jaruge – Ðavoljoj i Paklenoj.
Prica o skamenjenim svatovima ima i drugu verziju. Ona kaže da su, po nalogu Necastivog, ljudu rešili da po svaku cenu vencaju rodenog brata i sestru. Da se to ne bi dogodilo, ponovo se umešala Božija sila koja ih je tako ostavila da vecno svedoce da nijedan greh nece proci bez kazne.
Naime, ovde postoje i dva izuzetno mineralizovana i kisela izvora vode, od kojih jedan izvire visoko iznad Paklene jaruge i narod ga zove Ðavoljom vodom. Nije ni cudno, s obzirom na to da je deset puta kiselija od obicne vode i nikako se ne sme piti. Posetioce na to upozoravaju vidno istaknuti natpisi. Drugi izvor izbija na desnoj obali Žutog potoka, ali je slabije mineralizacije i kiselosti. I ove pojave su, takode, veoma retke, ne samo kod nas vec i u svetu.
Nedaleko od Ðavolje varoši je i manastir svete Petke, koja datira iz doba Nemanjica, a predanje kaže da se u njemu zamonašila i majka svetog Save – Ana. Tu je i manastir svetog Nikole, a izmedu dve jaruge, u samoj Varoši, vide se ostaci nekog crkvišta gde posetioci zastanu, pomole se Bogu i ostave prilog, mada je od nekadašnjeg hrama ostalo samo kamenje. Doduše, teško je kazati o cemu je rec, jer sem drvenog krsta, prislonjenog uz drvo, nema nikakvog objašnjenja, pa i ovo može biti povod za neke nove legende.
Informacije:
Turisticka organizacija opštine Kuršumlija